О књизи: 1996 / "... Последња парада морнаричког команданта Сењавина била је на Балтику. <...>На мору је била олуја. Киша није престајала. Било је мрачно као ноћ. А ноћу је био мрак, као и претходног дана. Из заставног брода пуцао је топ тражећи од свих одговор: где си? „Да ли сте безбедни?“ „Смештен поред кормилара“, каже један очевидац, „адмирал је поред њега поставио компас, исцртао лакирану карту и сам усмеравао курс брода, и то тек када је ескадрила прошла поред њега?“ опасни Девилзеи гребен, Сењавин, без одласка у кабину, питао је чај. Током целе олујне и тмурне ноћи, са јаком кишом, наставио је да управља бродом. Тек сутрадан, у један сат по подне, када се ескадрила, уз олујни ветар и кишу, усидрила на кронштатском путу, Сењавин је мокар до костију сишао у кабину га доле у ​​кабину, не треба Сењавина на палуби, памти га у мору. ...»